Сажетак:Старом времену, одговара много касније изречена Модестинова дефиниција брака, као посљедњег великог правника класичне јурис-пруденције: „Брак је однос мужа и жене, заједница свих облика живота, установа божанског и људског права.“ Из данашње перспективе посматрајући институцију брака у старом Риму, морамо признати да дјелује помало парадоксално и чудно. Риједак изузетак, представљало је склапање брака из љубави. Био је то један приватан чин, потпуно супротан од данашњег брака. Није се ишло пред матичара, а ни пред свештеника, био је довољан само споразум родитеља. Римљани су сматрали да је женино мјесто у кући, и да је најбољи глас који може да прати једну жену да се она не помиње ни по добру ни по злу, да буде непримијетна. У римском породичном праву, присутне су двије концепције брака: брак са manusом (cum manu) и брак без manusа (sine manu). Брак са manusом, карактеристичан је за почетак римске историје и он се задржао као владајући облик брака све док је основу римског друштва представљала затворена кућна привреда. Основни циљ овог брака састојао се у рађању дјеце, у продужењу породице. Касније, овај брак се изгубио и као општи облик односа између мушкарца и жене јавио се брак без manusа, у коме се полажај жене побољшао, a односи између супружника постали су много слободнији. |