Сажетак:Право покајања је до усвајања новог Закона о ауторском и сродним правима у Босни и Херцеговини било дефинисано као право повлачења ауторског дјела из промета и ускраћивање даљег коришћења дјела у било којој форми ако аутор за то има озбиљне моралне разлоге. Према систематици закона, ово право сврставано је у личноправна овлашћења аутора или ауторска морална права. У једном дијелу теорије, али и у законодавству неких земаља, ово право се посматра као институт ауторског уговорног права, тачније као начин раскида уговора због промијењених схватања аутора. Ако послије закључења ауторског уговора којим се уступају овлашћења на одређене облике искоришћавања ауторског дјела, аутор закључи да би даље коришћење дјела могло да нанесе штету његовом личном и стваралачком угледу, може једностраном изјавом воље раскинути уговор. У новом Закону о ауторском и сродним правима у Босни и Херцеговини прихваћен је овај други концепт. У раду, је изложен покушај објашњења правне природе права покајања, са становишта позитивног права, али и са освртом на раније рјешење. С обзиром на то да право покајања представља начин фаворизације аутора у односу на корисника дјела, предочени су и услови примјене овог института. Прецизирање услова под којима се може примијенити право покајања служи спречавању злоупотребе овог права од стране аутора. |