Сажетак:Породичним законодавствима ентитетâ Босне и Херцеговине предвиђена је могућност да супружници своје имовинске односе у браку регулишу брачним уговором. Ако не закључе брачни уговор, онда се у случају диобе њихове заједничке имовине примјењује законска норма о једнаким удјелима сваког од њих у стицању имовине. То, сигурно, много утиче на побољшање ефикасности рјешавања поступака пред судом, али само под условом да је та претпоставка оборива. У имовинским односима брачних другова, увођење необориве претпоставке о једнакости удјела, у крајњем резултату, доводи до кршења једног од основних људских права – права на имовину. Крши се и уставно начело о једнакости свих грађана пред законом. Ауторка, користећи сe упоредно-правним методом, износи критички став према законским рјешењима о необоривој претпоставци о једнакости удјела супружника у заједничкој имовини. У раду, критикују се норме Породичног закона Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине и Породичног закона Федерације Босне и Херцеговине, о необоривој претпоставци једнаких удјела брачних другова у случају диобе у браку стечене имовине. Предлаже се, уважавајући право на разлику, хармонизација правне заштите законског имовинског режима супружника на простору ентитета Босне и Херцеговине, тако што би се у ПЗ-у ФБиХ и ПЗ-у Брчко Дисрикта БиХ извршиле измјене с циљем увођења обориве претпоставке једнаких удјела брачних другова у заједничкој имовини. |