Сажетак:Држављанство се у брачним односима са елементом иностраности примењује као примарна тачка везивања, као и у свим статусним односима. Међутим, то доводи до проблема у ситиацијама када брачни другови имају различита држављанства. Због тога, дефинишу се супсидијарне тачке везивања, које се примењују када држављанство не доводи до резултата. Аутор у раду анализира одредбе домаћег законодавства које се примењују на закључење брака, форму брака, неважност брака, развод брака, дејства брака, као и ванбрачну заједницу, и долази до закључка да се држављанство, као правило за одређивање меродавног права, мора примењивати уз примену других тачака везивања, као и уз већу слободу брачних другова код избора права. Аутор се у раду осврће и на најважније појмове о држављанству, као и на поједина решења у упоредном законодавству. У раду, дају се и предлози за измене домаћег законодавства у наведеној области. |