Сажетак:Револуција 1848–1849. године била је наставак, односно завршетак велике револуције 1789. године. Борба за политичко признање непризнатих нација је одредила и историјски карактер револуције 1848, као и њено опште место у развоју националног покрета код Јужних Словена. Искључиви ставови руководства мађарског покрета, неспремног да и народностима дâ она иста права за која су се сами Мађари 1848. борили, брзо су онемогућили заједничку борбу за истоветне, социјалне циљеве који су на почетку били истакнути, те је у српском покрету превагу добила борба за национална права и националну равноправност, у виду постојања аутономне Српске Војводовине. Како је велики број Срба у Хабзбуршкој монархији живео на територији Хрватске, Славоније и Далмације, а највећи број у Војној граници, у овим програмским документима се захтева и стварање политичког савеза између Српске Војводовине и Троједне краљевине (Хрватске, Славоније и Далмације). Ови су захтеви били бројнији у народним петицијама на почетку покрета. И, Мајска скуштина у Сремским Карловцима је прогласила политички савез са Троједном краљевином. Како у току покрета није било непосредније сарадње са Хрватима, а дошло је и до несугласица око припадности Срема, у каснијим програмским документима, уставним нацртима, се политички савез са Троједном краљевином више не помиње, или се само наговештава његова могућност, на основи уговора. |