Сажетак:Уговор о доживотном издржавању је најважнији наследноправни уговор. Његовом правном значају у великој мери доприноси чињеница да је његов основни задатак регулисање облигационоправних односа, који производе наследноправно дејство. При изучавању уговора о доживотном издржавању, важно је уочити разлику између две врсте овог уговора. Први је регулисан Законом о наслеђивању и представља синтезу правних послова inter vivos и mortis causa, пошто настаје путем правног посла inter vivos, а његова дејства наступају mortis causa. Други, није регулисан Законом о наслеђивању и настаје путем правног посла inter vivos, а и његова правна дејства наступају inter vivos. Уговор о доживотном издржавању је захваљујући свом значају опстао у правном систему још од средњевековног права, па све до савременог права, с тим што је првобитно био уређен обичајним правом, а прва писана правила јавила су се у XIV веку. Важно је, истаћи и ману уговора о доживотном издржавању, која се односи на то да имовина, која је обухваћена овим уговором не улази у састав заоставштине примаоца издржавања и да се путем ње не могу намирити нужни наследници. |