Идеја демократије не значи само одређен начин уређења процеса одлучивања у друштву, већ и остварење идеја слободе и једнакости на начин на који се они доминантно одређују у датом типу друштва. Под демократијом мисли се на одређени тип политичког режима, односно она се схвата као политичка демократија, као скуп институција и механизама путем којих се појединац потврђује као грађанин. Знатно рјеђе се поставља питање може ли појединац дјелотворно вршити улогу грађанина у политичкој сфери ако је не врши у економској сфери, прије свега у сфери рада, која је такође сфера специфичних односа моћи. Књига др Горана Марковића, Перспективе партиципативне демократије, је једна од првих, ако не и једина, која се у посљедње двије деценије систематски бави овим питањем, настојећи одговорити на суштинска и кључна питања модела партиципативне демократије.
Књига је настала као резултат ауторовог рада на магистарској тези, коју је на Правном факултету у Београду одбранио под менторством проф. др Јовице Тркуље. Рецензенти књиге су угледни стручњаци у области теорије демократије и професори Правног факултета Универзитета у Београду – проф. др Јовица Тркуља и проф. др Драгица Вујадиновић. На 255 страна, материја је подијељена у увод, четири главе и закључак. Главе носе сљедеће наслове: Појам и облици партиципативне демократије, Партиципативна демократија у развијеним грађанским економијама, По-литичка партиципација, Теорија партиципативне демократије.
Аутор смјешта концепт партиципативне демократије првенствено у сферу економије, гдје она треба да допринесе демократизацији аутократских односа моћи и типа организације. У том смислу, партиципативна демократија је идентична концептима економске или индустријске демократије. Али, она их и превазилази, јер се учешће појединаца у управљању не јавља само у економској него и у политичкој сфери. Стога, партиципативна демократија истовремено је и обогаћивање и осавремењивање класичне политичке демократије. Партиципативна демократија треба да допринесе успостави интегралног демократског модела који, још увијек, на основу неједнаке расподјеле моћи успоставља интегралну демократију...
|