Сажетак:Институт „ћутања управе“ привлачио је и несмањеним интензитетом и данас привлачи пажњу, не само домаће, већ и стране правне мисли. Неактивност органа јавне управе за собом повлачи бројне штетне посљедице, прије свега, за странке у управном поступку. С друге стране, дуго трајање поступака или, пак, недоношење одлука у законским роковима од стране управе може имати за посљедицу и самовласно остваривање права грађана.
Све то, указује на потребу континуираног и досљедног разматрања правних механизама заштите грађана у случају „ћутања управе“. У раду, изложена су постојећа нормативна рјешења којима се грађанима омогућава заштита у случајевима недоношења управних и других појединачних аката, а на основу којих они остварују своја права и правне интересе, која им по закону и на законима заснованим прописима припадају. Такође, указано је на одређене пропусте и недоречености у правној регулацији другостепеног управног поступка и поступка по тужби због „ћутања управе“и предложено садржинско употпуњавање домаћег законодавства у наведеној области, као и увођење нових процесних механизама, с циљем квалитетније и ефикасније правне заштите грађана у случају „ћутања управе“. У раду, аутор се користио нормативним, историјским и компаративним методoм.
|