Сажетак:Власти у бројним земљама у транзицији жељеле су да своје земље учине богатим, просперитетним земљама са привредом организованом по тржишном моделу. Ипак, у свом науму успјеле су само неке. Кључна питање на које овај рад покушава да дâ одговор је које су то земље највише профитирале од процеса транзиције и како им је то пошло за руком. При томе, намјера аутора није била да улази у конкретне мјере већ да створи једноставан макроекономски модел, у којем је сва привреда подијељена у два сектора: реални и финансијски, и у којем је синоним за транзицију ниво слобода, те да тако читаоцу омогући увид у историју транзиције успјешних земаља. Резултати су, мислимо, и више него интересантни и поучни за носиоце транзиције у нашој земљи. Говоре да је за успјех процеса транзиције мање битна изабрана стратегија, а више конзистентност у њеном провођењу. На крају, резултат сваке успјешне стратегије транзије је исти: успјешно укључивање земље у међународну подјелу рада.
|