Сажетак:Електронско закључивање уговора, због низа предности, у посљедње вријеме постаје доминантан начин пословања. Електронска трговина помијера националне границе много брже и лакше него било који вид прекограничне сарадње. Трговина преко Интернета сматра се најпрофитабилнијим обликом трговине због једноставности и ниских трошкова. Вјеродостојност електронских порука и аутентичност страна, само су неки од проблема који се појављују у електронској трговини. Међутим, слични проблеми постоје и у традиционалној трго-вини, што се превазилази добрим законским нормирањем те исто треба учинити и са регулисањем електронског пословања. У овом раду приказане су основне законске претпоставке које се тичу закључења уговора електронским путем. Разматрани су најзначајнији правни акти Уједињених нација, Европске уније, Босне и Херцеговине и Републике Српске. Ипак, с обзиром на комплексност ове материје, дат је само општи приказ релевантних правних прописа.
|