Сажетак:Аутор у раду говори о Споразуму о питањима сукцесије који је потписан у Бечу 29. јуна 2001. године између пет суверених и равноправних Држава сукцесора бивше СФРЈ – Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Републике Македоније, Републике Словеније и Савезне Републике Југославије. Споразум има циљ да се међу Државама сукцесорима утврди и одреди правилна расподела права и обавеза, активе и пасиве бивше заједничке државе СФРЈ. Анализирајући одредбе Споразума и њихову примену, аутор закључује да постоји недоследна примена од стране појединих држава сукцесора, као и озбиљна неизбалансираност у елементима Споразума. Примера ради, Прилог Б се неоправдано ужурбано примењивао, док се прилози Е и Г готово и нису помакли са мртве тачке, а све на штету интереса грађана Р. Србије, и избеглица у Р. Србији. Без синхронизације у примени Споразума о питањима сукцесије као целине, овај неповољни тренд би се наставио.
|