Сажетак:У раду, аутор се осврће на организацију и надлежност Уставног суда Македоније, према важећем уставу из 1992. г. У тексту су детаљно разрађена организациона питања која се односе на Уставни суд – поступак избора судија, имунитет који судије уживају, њихов положај и поступак разрешења. Акценат је стављен на нормативна решења и њихове слабости, а све је поткрепљено примерима из праксе. У другом делу рада, анализирана је надлежност Уставног суда, која је судским одлукама систематски разрађена и допуњена. Аутор жели да дâ свеобухватан приказ актуелних нормативих решења, са акцентом на њихове слабости, као и да укаже на компаративна решења у земљама у којима уставно судство успешно функционише. У раду се говори и о јуриспруденцији Уставног суда у вези са међународним уговорима, као и о одлукама Уставног суда по уставним жалбама, као примеру лоше уређене надлежности. На крају, аутор се осврће на изузетно неумесно решење из чл. 113 Устава, у коме се наводи да се начин пословања и поступак уређују актом самог суда. Аутор закључује да су актуелна решења у македонском праву лоше формулисана, нефункционална и нису у складу са актуелним тенденцијама, због чега је потребна њихова промена.
|