Сажетак: Аутори у раду говоре о специфичном рјешењу Закона о насљеђивању
Републике Српске у погледу насљеђивања ауторских имовинских права.
Ријеч је о ограничењу круга законских насљедника на дијете, брачног
супружника и родитеље, а у одсуству наведених лица, као насљедник се
појављује држава. Указано је на пропусте законодавца, техничке и логичке природе, као и на неусклађеност одредаба Закона о насљеђивању са
одредбама Закона о ауторском и сродним правима, због насљедивости ауторског права као цјелине, а не само имовинскоправне компоненте. Ограничењем круга законских насљедника одступа се од основних начела насљедног права, начела универзалности насљеђивања и начела равноправности у насљеђивању, која происходе из уставних начела равноправности
грађана и једнакости пред законом. Анализирајући наведено законско рјешење кроз призму основних циљева насљедног права, заштите породице
и зашите приватне својине, показано је да предвиђено ограничење круга
законских насљедника нема правно ни друштвено утемељење. Посебна
пажња посвећена је проблему тумачења спорних одредаба о кругу законских насљедника, нарочито узимајући у обзир грађанско сродство. Закључак ауторâ је да у праву Републике Српске нема мјеста за посебна правила
насљеђивања ауторских права, те предлажу да се спорна одредба брише
из Закона о насљеђивању.
|