Сажетак:Интензивни међународни односи, настали након II свјетског рата, допринијели су томе да дипломатија постане предмет интересовања не само стручњака из области међународног права, већ и шире јавности. Вјерује се, да је дипломатија, као начин општења међу странкама, једно од ријетких људских занимања које ће опстати колико и човјечанство. Да би дипломатски представници могли обављати своје дужности слободно, без спољних притисака и правних или физичких утицаја државе код које су акредитовани, признат им је повлашћен положај.
Привилегије и имунитети које уживају дипломатски представници су традиционални. Међутим, то није једини разлог због којих се и даље уважавају и поштују. Обављање послова и задатака дипломатске мисије, који се огледају у представљању државе именовања, те заступању и заштити њених интереса, је у нормалним условима могуће и без признања посебних повластица и имунитета дипломатским представницима. Ипак, постоје ситуације у којима су те активности отежане, готово немогуће, те је регулисање ове области неопходно за одржавање дипломатских односа.
Усвајањем Бечке конвенције о дипломатским односима 1961. године, завршен је поступак кодификације међународног права о дипломатским односима, привилегијама и имунитетима. У даљем раду, бавићемо се привилегијама и имунитетима дипломатских представника и њихових мисија, предвиђених Бечком конвенцијом, с циљем да их на прегледан начин представимо читаоцу и објаснимо практични значај њиховог постојања.
|