Неблаговременим подношењем жалбе надлежном управном органу, апелант није ефективно исцрпио правне лијекове, већ је само формално ван рока поднио жалбу, на темељу којег управни и судски органи нису могли мериторно одлучивати, јер он није испуњавао формалне услове тог правног лијека.
Из образложења:
У конкретном случају, апелант је пропустио да благовремено изјави жалбу против рјешења Фонда ПИО РС, број 1062725861 од 26. јула 2004. године. Према томе, за разматрање апелације против ове одлуке није испуњен услов исцрпљивања свих правних лијекова могућих према закону. Дакле, надлежни управни и судски органи нису расправљали о основаности апелантове жалбе против првостепеног управног рјешења којим му је одређено право на исплату пензије у утврђеном износу, већ је жалба одбачена из формалних разлога, с обзиром на то да није поднесена у законом прописаном року. Да би се расправљало то питање, укључујући и поступак пред Уставним судом, апелант је морао благовремено поднијети жалбу на рјешења о утврђивању пензије или оправдати немогућност благовоременог подношења захтјева, тј. исцрпљивања правних лијекова (види, mutatis mutandis, одлуку Уставног суда, број У 22/00, од 22. и 23. јуна 2001. године, тачка 20, објављену у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“, бр. 25/01, и број АП 329/05 од 26. априла 2005. године). Према томе, за мериторно разматрање апелације није испуњен услов исцрпљивања свих правних лијекова могућих по закону...
|