Сажетак:Влада Републике Српске је у децембру 2012. године донијела Уредбу о минимуму процеса рада и начину његовог обезбјеђивања у образовним установама и установама ученичког и студентског смјештаја. Овом уредбом предвиђено је да се у образовним институцијама, у случају штрајка, мора обезбиједити тзв. минимум процеса рада. Аутори оспоравају постојање уставног и законског основа за доношење ове уредбе, тврдећи да је Влада тиме прекршила Устав Републике Српске и Закон о штрајку. У раду се полемише са аргументима које је Влада Републике Српске изнијела покушавајући да докаже постојање правног основа за доношење Уредбе. Оспоравајући ове аргументе, аутори истичу да постоји правни основ за покретање поступка оцјене уставности и законитости Уредбе пред Уставним судом Републике Српске, како би се ова уредба прогласила неуставном и незаконитом. Овим радом, први пут се у нашој правној теорији разматра однос права на штрајк и права на образовање, као уставом загарантованих права. Притом, аутори су се користили нормативним, упоредноправним и историјскоправним методом.
|