Сажетак:Постоји кршење члана II/3.d) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 Европске конвенције када је, иако се апелант налази у притвору према ранијем рјешењу за кривична дјела из другог поступка, апеланту одређен нови притвор, који почиње тећи даном истицања или укидања ранијег притвора, а то не прописују изричите законске одредбе, нити за наведено постоји јасна судска пракса.
Из образложења:
У конкретном случају апелант сматра да му је оспореним рјешењима донесеним у поступку одређивања притвора повријеђено право на личну слободу и безбједност из члана II/3.д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенвија). С тим у вези, Уставни суд је у више својих одлука нагласио да се право на слободу личности убраја у једно од најзначајнијих људских права, те да члан 5 Европске конвенције даје заштиту да нико не може бити произвољно лишен слободе. Произвољност лишавања слободе се оцјењује, у првом реду, у односу на поштовање процедуралних захтјева закона који је примијењен у конкретном случају, дакле, Закон о кривичном поступку БиХ, али уз истовремено поштовање стандарда из члана 5 Европске конвенције. Основни принцип је да нити један притвор који је произвољан не може бити спојив са чланом 5 став 1 Европске конвенције, те да се појам „произвољности“ из члана 5 став 1 Европске конвенције протеже даље од самог непоштовања националног права, тако да лишавање слободе може бити законито у смислу домаћег права, али и даље произвољно и тако противно Конвенцији (види предмет Saadi против Уједињеног Краљевства [VV] број 13229/03, став 67, ECHR 2008)...
|