Сажетак:Нема повреде права на забрану мучења, нехуманог поступања и кажњавања из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција) у односу на поступак одобрења међународне заштите, када су надлежни органи детаљно испитали да ли, због припадности апелантице ромској популацији и њеног здравственог стања, постоје околности које указују да постоји значајна основа за вјеровање да би повратком у земљу поријекла апелантица била подвргнута мучењу, нехуманом поступању или кажњавању, односно да јој у земљи поријекла пријети опасност да буду изложена третману који је у супротности са чланом II/3 б) Устава Босне и Херцеговине и чланом 3 Европске конвенције. Такође, нема повреде права на дјелотворан правни лијек из члана 13, а у вези са чланом II/3 б) Устава Босне и Херцеговине и чланом 3 Европске конвенције у поступку неодобравања међународне заштите будући да је апелантица имала и користила законом прописане правне лијекове а чињеница да правни лијек није резултирао на начин на који је апелантица жељела, не може водити закључку о непостојању или недјелотворности правног лијека.
Из образложења:
Везано за позивање апелантице на праксу Европског суда за људска права – у даљем тексту: Европски суд (Connors против Уједињеног Краљевства, апликација број 66746/01, пресуда од 27. маја 2004. године и Chapman против Уједињеног Краљевства, апликација број 27238/95, пресуда од 18. јануара 2001. године), Уставни суд запажа да се Европски суд у тим предметима бавио гаранцијама члана 8 Европске конвенције (у поступцима везаним за исељење подносиоца представке и његове породице из насеља под управом локалних власти, односно давањем грађевинске дозволе подносиоцима представке ради постављања черге). С обзиром на изнесено, Уставни суд сматра да позивање апелантице на праксу Европског суда у наведеним предметима није релевантно будући да, осим околности да су у наведеним предметима подносиоци представки били припадници ромске популације, ништа не указује да су ставови из тих одлука примјењиви на конкретни случај...
|