Сажетак:Бирачко право, као уставом и законом загарантовано субјективно политичко право грађана да на изборима бирају своје представнике, односно да као кандидати буду бирани у представничка тијела и на друге јавне положаје, представља један од најважнијих облика институционалне партиципације грађана у политичком животу заједнице.
Поред чињенице да је уставима и законима у Босни и Херцеговини гарантована равноправност полова у свим областима живота и рада, прокламована равноправност и начело недискриминације често се не потврђују у пракси, при чему постоји очигледна дисхармонија између нормативног и стварног статуса, положаја и улоге жене у политичкој и јавној сфери. Уставом, законом и низом аката међународног значаја, женама је, као de facto мање заступљеном полу, формалноправно загарантована равноправност и могућност да бирају и буду биране, без дискриминације по било ком основу. Иако је женама омогућено да равноправно учествују у свим друштвеним сферама и представничким органима на свим нивоима власти, као и другим органима по основу избора, именовања или делегирања у државне органе, односно тијела и институције, објективна слика остварења поменутих права је сасвим друкчија. Непостојање стварне родне равноправности у јавном и политичком животу и видан несклад између нормативног и стварног остварења бирачког права захтијева промјену свијести и промјену ставова великог броја појединаца о друштвеним улогама мушкарца и жене, с циљем да се прокламована, нормативна равноправност полова коначно преобрази у њихову стварну равноправност.
|